|
Бог куша Марка 0001 Књигу пише сам Бог из небеса, 0002 Па је шаље Марку прико мора, 0003 Да му справља господску вечеру, 0004 Да не коље јањац’ ни телаца, 0005 Већ да коље нејака Стипана, 0006 Ма Стипана од седам година. 0007 Кад је Марку књига долазила, 0008 Књигу штије Марко прико мора, 0009 Гледао га нејаки Стипане, 0010 Питао га нејаки Стипане: 0011 „Бога теби, мој рођени бабо! 0012 Оклен књига, од кога ли града?“ 0013 Тијо њему Марко говорио: 0014 „О Стипане, мој сине једини! 0015 Ово ј’ књига од Бога јединог: 0016 Књигу пише сам Бог из небеса, 0017 Да му справљам господску вечеру, 0018 Да не кољем јањац’ ни телаца, 0019 Веће тебе нејака Стипана.“ 0020 Али вели нејаки Стипане: 0021 „Бога теби, мој рођени бабо! 0022 Боље ј’ мене млада погубити, 0023 А једином Богу угодити; 0024 Већ ти ајде, мој рођени бабо, 0025 Већ ти ајде у долње дућане, 0026 Па узимљи зелена гајтана, 0027 И савежи биле руке моје, 0028 Да те не бих млађан огребао, 0029 Да се не би о те огришио. 0030 Још узимљи два свилена рупца, 0031 Једним вежи црне очи моје, 0032 Да те не бих ружно погледао 0033 И о те се млађан огришио; 0034 Другим вежи била уста моја, 0035 Да ти не бих ружно говорио 0036 И о те се млађан огришио.“ 0037 То послуша Марко прико мора, 0038 И он иде у долње дућане, 0039 Па узимље зеленог гајтана 0040 И узимље два свилена рупца, 0041 Једним веже црне очи сину, 0042 Другим веже била уста њему, 0043 А гајтаном руке савезао, 0044 Па се вата ножа оковата, 0045 Ћиде заклат нејака Стипана. 0046 На њега се црн облак намаче, 0047 Из облака нешто проговара: 0048 „Бога теби, Марко прико мора, 0049 Ти не кољи нејака Стипана; 0050 Тебе ј’ Боже само искушао, 0051 Би ли њему вољу испунио. 0052 Ти не мисли Марко прико мора, 0053 Ти не мисли мисли свакојаких, 0054 Ти си Богу вољу испунио.“ 0055 Ал говори сам Бог са небеса: 0056 „Пођи амо, Марко прико мора, 0057 Пођи амо у небеске дворе!“ |